my-future-profession

MY FUTURE PROFESSION

MY FUTURE PROFESSION

Finishing school is the beginning of the independent life for millions of school leavers. Many roads are opened before them: vocational and technical schools, institutes and universities. But it is not an easy thing to choose a profession out of more than 2,000 existing in the world. Some pupils follow the advice of their parents, others can’t decide even after leaving school.
As for me, I made my choice long ago. I want to become a teacher of the Tajik language and literature. My choice of this occupation didn’t come as a sudden flash. During all school years literature was my favourite subject. I’ve read a lot of books by Tajik and foreign writers. I understand that reading books helps people in selfeducation and in solving different life problems. I would like to teach my pupils to enjoy reading, to encourage them to learn our national language and literature, which is the source of national culture.
It is known that teaching is a very specific and difficult job. It shouldn’t be taken easily. The teacher is a person who is learning as well as teaching all his life. Most jobs can be done within the usual office hours from 9 a.m. till 5 p.m., but teacher’s work is never done and evenings are usually spent in marking exercise-books and preparing for the next lesson.
Teachers do not only teach their subjects. They develop their pupils’ intellect, form their views and characters, their attitudes to life and to other people. It’s a great responsibility and the teacher must be a model of competence himself.
It’s not as easy as it may seem at first. But I think that love for children combined with the knowledge I’ll get at the University would be quite enough to succeed in my work. I’m applying to the philological department and I am sure my dream will come true sooner or later.

  1. What roads are opened before school leavers?
  2. Is it an easy thing to choose a profession out of more than 2,000 existing in the world?
  3. What does reading books help in?
  4. Why is teaching a very specific and difficult job?
  5. What would be enough to succeed in your work?

independent – мустақил
school leaver – хатмкунанда, хонандаи соли охир
to exist – будан, вуҷуд доштан, мавҷуд будан, зистан, зиндагӣ кардан, умр дидан
to follow the advice – ба инобат гирифтан, пайравӣ кардан, гӯш кардан, қабул кардан
to make a choice – интихоб намудан
sudden flash – хашм ё ғазаби ногаҳонӣ, ҷилои ногаҳонӣ
source – сарчашма, манбаъ
office hours – соатҳои корӣ, лаҳазоти корӣ

 КАСБИ ОЯНДАИ МАН

Хатми мактаб чун ибтидои фаолияти мустақил барои миллионҳо хатмкунандагон ба шумор меравад. Дар пеши онҳо роҳҳои зиёд кушода аст, аз ҷумла таҳсил дар омӯзишгоҳҳои касбӣ-техникӣ, техникум, донишкада ва донишгоҳҳо. Аммо интихоби он аз байни 2000 касб, ки дар дунё маҷуд аст, кори саҳл нест. Баъзе хонандагон бояд бо машварати волидон амал намоянд, бархе дигар ҳатто баъди хатми мактаб низ касб интихоб карда наметавонанд. Касбе, ки бароям дахлпазир аст, кайҳо интихоб кардаам. Ман мехоҳам муаллими забон ва адабиёти тоҷик шавам. Интихоби ин касб бароям тасодуфӣ нест. Тамоми солҳои таҳсили мактабӣ фанни дӯстдоштаи ман адабиёт буд. Ман китобҳои нависандагони тоҷик ва хориҷиро мутолиа намудаам. Чунин меҳисобам, ки хондани китоб ба худомӯзии инсон ва ҳалли масъалаҳои гуногуни зиндагӣ ёрӣ мерасонад. Мехоҳам ба бачагон барои аз мутолиаи китоб қаноатманд шудан, омӯзонам ва барои омӯзиши забони модарӣ ва адабиёт ёрӣ расонам, ки манбаи маданияти миллӣ ба шумор меравад. Маълум аст, ки касби омӯзгорӣ хоса ва мушкил аст. Ба он сабукфикрӣ намудан мумкин нест. Устод инсоне аст, ки худ биомӯзад ва тамоми умр дигаронро биомӯзонад. Аксари касбҳо дар соатҳои маъмули корӣ аз соати 9 субҳ то 5 бегоҳ ба иҷро мерасад, аммо кори омӯзгор ҳаргиз ба интиҳо намерасад, ӯ шабона бо тафтиши дафтарҳо ва омодагӣ ба дарси нав машғул мешавад.
Омӯзгор на танҳо фаннашро меомӯзонад, балки қобилияти хонандаро инкишоф дода, фикр, хислату муносибати ӯро ба ҳаёт ва одамон ташаккул медиҳад. Ин масъулияти бузургест ва муаллим бояд намунаи салоҳиятмандӣ бошад. Он чандон саҳл нест, зеро чи навъе ки дар назари аввал менамояд. Аммо, ман чунин меҳисобам, ки муҳаббати бачагонро, ки бо дониш алоқаманд аст, дар донишгоҳ ба даст медарорам. Ин барои дар кор муваффақ шудан ёрӣ мерасонад. Ман ба факултаи филологӣ дохил мешавам ва бовар дорам, ки орзуи ман дер ё зуд амалӣ хоҳад гашт.